Hurgada - Egipat - Crveno more
E, pa, vratili smo se letovanja pre par dana.
Bili na Crvenom moru, u Egiptu, Hurgada je mesto a hotel je neki Golden 5 Paradise.
Ukratko, utisak je sledeći:
Crveno more je najlepše more u koje sam umočio dupe do sad. A bio sam u CG, HR, Italiji, Bugarskoj, na Kanarskim ostrvima, u Akapulku, na ostrvu Hainan u Kini, u Maleziji, u Južnoafričkoj Republici, u Španiji ...
Crveno more je VRH!!! Nema boljeg (za sad). Za kupanje i ronjenje je idealno i samo zbog toga se i ide u Hurgadu, nijedan drugi razlog ne postoji.
Išli smo preko Argus-a.Nije neka agencija, ali nije ni toliko loša. Uplatismo aranžmanm negde u Aprilu (bilo je, kao, jeftinije) i nakon mesec dana me zove neka mlada iz Argusa da mi pojasni kako im dođem još 88 eur na ime razlike u odnosu kursa dolar/euro koji se poremetio zbog SEK-e i da oni imaju pravo da povećaju cenu aranžmana do 10% bez prethodne najave i da tako piše u ugovoru koji sam potpisao kad sam platio 30% učešća. I još je dodala da su baš dobri što se povećanje odnosi samo nadeo koji je ostao neplaćen jer imaju pravo na celih 10% na ceo iznos aranžmana.
Ok, rekoh, hvala na dobroj volji, hajde da obračunamo kamate na onaj iznos koji sam vam već uplatio pa da mi to vratite kad ste tako puni dobre volje?!
Zaćutala je i više se nije pravila toliko pametna.
Par dana pred polazak odem da uplatim i ostatak i i pozopvu me dan pred let da mi kažu kad podatke vezane za avion (br. leta i ostale tehikalije)
Zovnem ja Parking servis jer sam, jel'te, navikao da ostavljam auto u bunkeru na aerodromu svaki put kad letim, da pitam koliko košta to ostavljanje ovi' dana?! Kaže čovek 3990 din za 7 dana. Dakle, za mojih 11 dana on mi računa 14 njegovih i naplaćuje 8000din?! Eeee.ne hranim se žirovima, još ne ...
Let je bio kasno uveče, negde oko 22h pa smo se pakovali na dan putovanja, auto je parkiran pod drvo na parkingu, a taxi nas je dovezao do aerodroma.
Došli oko 20h, bleja okolo-naokolo, šta da radiš s malim detetom osim da šetaš u krug ...
Odem da kupim vodu (koja na kiosku košta 55-60din). Kaže mlada 110din !!! Ja u šoku !!! Oa zašto toliko? A zašto je sve ovde skuplje dva puta nego igde drugde? Pa tako je, kaže ona. Šta ću, kupim tu vodu i zareknem se sebi da nikad više u životu neću kupiti išta na aerodromu.
Dokotrljamo se opet do ulaza, tu već gomila ljudi čeka na gomili da preda kofere i da se čekira (niko nije čuo za redove, neeee svi morau da se uguraju kao čopor majmuna na kilo banana). Stanem na kraj gomile i sačekam "red". I to se završilo za 40ak minuta. Pa kaže displej ... let kasni 1.5 sat.
Prođi kontrole, uđi u onaj bescarinski deo i bleji još sat i po.
Dođe i trenutak ukrcavanja. Mestanisu numerisana i svi mužjaci čekaju na gotovs da zauzmu mesta za sebe, žene i potomke. Tenzija raste, svi se uguravaju i dahću jedni drugima za vrat u kasni sat, a to uopšte nije erotično, naprotiv! Kad ono: Mame s malom decom da priđu i uđu i tako mame zauzeše mesto za sebe, decu i svoje mužjake...
Dete je bilo nemirno i mnogo joj se spavalo i preplakala je pola leta - i to se završilo.
Sletesmo, pograbismo kofere, posedašmo u autobuse. Kad krene vodič da nam priča:
Dobro došli , bla ... došli ste u Egipat, zemlju Afrike, siromašnu zemlju, zemlju u razvoju, ovde vreme ne znači ništa, sve što hoćete morate da platite (ne mnogo, ali ipak), cela zemlja počiva na bakšišu ali ne preterujte s tim, higijena nije neka, usluga je čudna, poručite jedno, dobijete drugo ili ne dobijete ništa pa opet poručite iz početka ... imajte na umu da im je počeo Ramazan pa ne jedu ništa a samim tim još slabije misle ... i tako redom ...
Pomislih, Bože, dođosmo u afričku Crnu Goru.
Stigli smo u hotel negde oko 02:30 ujutro i dok smo se raspakovali (koliko-toliko) i legli u krevet već je bilo 04:00. To prepodne smo prespavali, probudili smo se za ručak, devojke (žena, ćerka) su otišle na plažu a ja na sastanak s tim vodičem.
Lepo reče čovek: Higijena nije neka, ne očekujte da sve bude tip-top, svi se prokenjaju, a kad sed desi to lekovi su vam ti i ti i koštaju 5 funti (oko 85din). Izleti su ovi ... cene izleta su te ... ko hoće na izlete nek' odma' da pare ....
Uplatim ja ronjenje i to je sve.
Moja gospođa i dete su se čuvale svega, od velikh talasa (dete da, gospođa ne uopšte) do Sunca i hrane. Nema sunčanja (to podržavam) a hrana samo termički obrađena i voće koje se ljušti.
Ja sam se protiv tih bakterija borio uz pomoć 3-4 konjaka dnevno, sljuštim ih uveče i sve mi je OK. Jeo sam i sve i svašta i sveže i kuvano i pečeno .... ma sve, šta god mi se dopalo, voće, povrće, meso, ribu ponekad (nije mi se dopala, nije neka, mada sam ljubitelj ribe).
Uostalom, vodič je na onom sastanku lepo rekalo da je najbolji lek protiv bakterija 2-3 žestoka pića dnevno. Ja sam samo poslušao čoveka, ništa više.
Nastavak sledi ...
Evo i nastavka nakon par meseci ... svašta se izdešavalo, ali neka ...
Kad sagledam emocije vezane za Egipat dođem uvek do istog utiska: S porodicom tamo - nikad više !!!
Egipat kao zemlja nije nikakav, pustinja i more i to je sve. Gladni i nikakvi, i kao domačini i kao ljudi. Jednostavno, tako nam je zapalo.
More je najdivnije na svetu, to im jedino i valja.
Hotelčina ogromna, "rezort" kažu, ima neka žičara koja je radila prvih par meseci a sad ne radi več godinama, bazeni rade i ima ih poprilično ali plaža i more su glavna stvar.
Rusa gomiletina, drugi jezik im je ruski, svi znaju ruski a i meni su se uvek obraćali na ruskom (pa kakav je to belac koji ne govori ruski?!)
Pošto nisam prvi put u arapskom svetu - znao sam da su napadni kao trgovci i da samo žele da uvale ono što prodaju za velike pare.
Topao savet: Ponesite od kuće sve što mislite da bi moglo da vam treba: žvake, kekse, kremice, igračkice, pizdarije ... Tamo je sve 5X skuplje jer im se može. Od grada ste udaljeni poprilično i cena prevoza do grada (i realne cene) vam je uračunata u svaku jebenu stvar koju poželite da kupite u radnjicama u i pored hotela kojih ima na stotine - bukvalno.
Sobe su komotne, ima mesta, mada kreveti su kako koji. Moj je imao rupu na sredini i nije bilo šanse da ispadnem iz njega dok je ženin i detetov bio ravniji i pijatniji za spavanje.
Kad smo stigli, negde oko 01h, samo smo se zaboli po krevetima i spavali do ručka sledećeg dana. Par puta sam isterivao sobara (tamo nema sobarica, samo sobari) dok je pokušavao da namesti krevete sve s nama u njima.
Jedosmo i odosmo na plažu. A na plaži svaki dan isti. Odeš pre podne, pa se vraćaš na ručak, dremka, plaža, večera, šetnja, spavanje ...
Da ne bude zabune, Hurgada i taj način turistovanja je idealan za parove bez sitne dece jer mogu da se komotnije organizuju i idu po raznim izletima kojih ima dosta u ponudi i dobar broj je i zanimljiv.
Izbegavajte put do piramida i sl. Držite se izleta koji uključuju vožnje busom do dva sata. Do piramida se putuje 10ak sati, previše brate ... Nije ta gomila kamenja toga vredna.
Imate safarije, džipove, Rajsko ostrvo (snorkling), ronjenje, piramide i tako ...
Doooobro se raspitajte gde odsedate i kakav je zapravo to hotel. Mi smo imali adekvatne informacije i bilo je onako kako su nam rekli. Neki su prošli dosta gore po nekim drugim hotelima, nalazili poplavljene sobe, neki su nalazili i mrtve miševe, ma svašta :)
I all-inclusive je selektivna varijanta i zavisi od doživljaja te usluge hotela u kom odsedate. Mi smo imali pravi all-inclusive, 08-23h sve što poželiš je "u ceni" bez bahanalija tipa viski, šampanjac i sl. Hrana se služi 5 puta dnevno i uvek ima neki snack da se klopne takoda niko neće biti gladan.
E, sad, ko god ode u Egipat mora da najebe, pogotovo ako ne pije. Svi koji ne piju (fine žene i mala deca) zakače tu njihovu bakteriju koja im pojebe probavu tako da dolazi do proseravanja na sve strane. Čim ste mlađi - više se proserete. I nema tu "pranje ruku i sl." kad domaćini ne peru ruke.
Rusima i pravim Srbima to ne smeta jer loču do imbecilnosti i jednostavno se svi prepariraju od alkohola po ceo dan.
Ukoliko zakačite te lokalne bakterije, naši lekovi ne pomažu, samo neki njihovi. Zovete svog dečka iz agencije, on vas uputi do doktora, tamo sledi bocka, lekić i sve bude OK u roku od 5-6 sati (za sitnu decu) ili se završi jednostavnije i kraće (za odraslije). Tu vam obavezno propadne jedan dan uz dodatne troškove a sledećih 2-3 dana morate "da se čuvate", samo ne znam čega i kako ? Lekari šalju kola po vas i vraćaju vas u hotel. Plaćate nekoh 20$ nekakve participacije, ako se ne varam i to je sve. I to smo prošli ... a žena je zakačila blaži oblik te bakterije dan-dva kasnije, kojoj kriv kad ne pije vinjak...
E, sad, posebna opasnost su grebeni n aplaži, u moru naravno. Oštri su k'o žilet a radoznali turista mora da turi nos svuda i naravno da se sjebe na to kamenje. Svi su hodali okolo zalepljeni nekim zavojima i flasterima. Nema toga ko se nije povredio a stvarno nema potrebe za tim. Nego, stoka pokupuje maske, disaljke i peraja "pa da iskoristi" ... eto, pa koristite.
Pošto sam prilično svestan te opasnosti, napomenuo sam ženi da se skloni i tako smo ostali neoštećeni po tom pitanju. Jedan naš dečkič (12ak godina) je rasekao koleno i zaradio 12 kopči prvo popodne na prvom kupanju i nije smeo da se kupa celo letovanje, pa sad vi vidite ...
Ja sam se povredio (opekao) na grejač tosta u restoranu  i to je kompletno moje povređivanje :) Krema od aloje je sve rešila :) I to ponesite ...
A sad o izletima:
Rekoh već da batalite piramide i te daleke destinacije, mnogo je vruće, smorićete se, crknućete i ne isplati se ...
Rajsko ostrvo je do yaya,ali nismo otišli tamo jer nismo ni mogli da ronjamo okolo s malim detetom koje se boji talasa, o brodu da ne govorimo. Ako idete tamo, planirajte da to bude pred kraj odmora jer private s leđima okrenutim Suncu pola dana a nosom u vodi, što dovodi do slapljivanja leđa najstrašnije. Svi su izgledali kao da su ležali na povećoj ringli ceo dan.
Ono što ne smete da propustite je ronjenje ... to je san snova, najbolji provod u životu, obožavam ronjenje ...
Uplatim ja to odma' prvi dan i dogovorenog dana u 8h čekam lika koji skuplja turiste kombijem i vodi ih do ronilačkog centra. Dolazi lik sa zakašnjenjem, normalno, ja mu dajem papirić,on kaže da to nije za njega ... Srećom su tu bili majka i čerka koji su išli na isto ronjenje pa se ispostavilo da taj papirić jeste za tu budalu. Lik je utripovao da neka cifra na tom papiriću nije ta koja jeste ... u praksi, bole ih qrac za sve, niko od njih ne misli ni na šta, samo egzistiraju i to je to.
Dođete do centra za ronjenje, tamo vas upute do broda, upoznaju s vodičima/roniocima, odete na lokaciju, dobijete sva potreban uputstva i ronite...
Imate dva zarona, dobijete i nekakav ručak, ništa vredno pomena ali jeste neka hrana.
Pošto je Hurgada druga svetska destinacija za ronjenje (prva su Havai) osnvoni razlog za posetu Hurgadi jeste ronjenje. Kad budem tamo otišao ponovo - idem da ronim svaki dan!!! Nema reči da se opiše to zadovoljstvo - probajte i znaćete.
Ponesite sve gluposti koje mislite da su vam potrebne mada vam ništa ne treba. Ronioci su vrh ljudi, posebna klasa čovečanstva, zaista.
I tako ... od svega sam bio na ronjenju, Rajsko ostrvo ću videti sledeći put, ostalo me nije ni zanimalo ...
Realno, očekivao sam više. Domaćini su tupavi. Ne daju da se ništa iznosi iz bar-a, čak ni čaj koji sam nosio detetu koje je preboljevalo tu lokalnu bakteriju i ne interesuje ih ništa. Ako želite nešto - doneće vam u sobu, naravno sa sat-dva zakašnjenja u odnosu na vaše potrebe ...
Ali, takvi su svi primorski narodi, egipćani su mi jako slični grcima, samo što grci češće peru ruke pa su manje šanse da zapatite neku prolivčinu i to mi se čini jedina razlika. Da, i u Grčku možete kolima, ako je to bitno.
Samo ... more u Hurgadi je najlepše na Svetu ... za sad :)
Toliko.
Aaaaaaaaaa ... umalo da zaboravim :)
Posebna dogodovštima su ruskinje :) Uopšte ih ne razumem :)
Sve donose kompletnu garderobu koju imaju, sve se montiraju najstrašnije svako veče kako bi izašle u dvorište hotela,malo da se vide, pa onda u bar u svom hotelu :)
I sve se slikaju po ceo dan na svim mogućim i nemogućim mestima, u svim pozama koje zdrav razumne može ni da pojmi :) Pored svih stubova, stolova, po svim stepeništima, na plaži, ležaljkama, po suncobranima ... i to su, bre, poze, nameštanja, izuvanje, pućenje usana, položaj šsški, glave, pogled u nepoznato ... ma smehotres :)
Crkavah od smeha prva dva dana gledajući ih, a posle sam oguglao :)
Poseban doživljaj je bila neka ruskinja koja se nameračila da se slika na ulazu u more, kako je zapljuskuju talasi s leđa, onako se još isprsi, pa kosa, pa naočare, pa položaj ruku, nogu ...
Ubojali su je talasi u tom položaji, izlomiše je k'o grisinu :) Ne jebe ona živu silu, namešta se, keva je slika po 30 puta :) u toj pozi ... i opet nije bila zadovoljna :)
A onda je utripovala kako bi bilo divno da je keva slika u skoku (ona odskoči od plaže sa sve osmehom, raširenim rukicama i nogicama skupljenim i kolenu) a keva je slika :)
Matora pola sata viče "SAD", mlada kokoška skoči i padne nazad, a aparat tek tad opali sa sve blicem :) E, to je bilo upišavanje od komedije :) Smilim da je skočila jedno tri'es' puta :) I nije joj bilo dovoljno nego je to pokušavala i sutradan :)
Ma krš takvih situacija :) Gde su god videle neku glupost trčale su da se slikaju...
Brate ... slikanje za familiju na stepeništu hotela ... pa razmišljanje o kadru, na kju stepenicu da stane, pa da se očisti gužva, da ne bude nikog, pa čekanje po pola sata na odg. situaciju ... sve umetnice :)
Mir & Tisina
Da ne budem shvacen pogresno ...
Nekako se dogodilo da zena i dete oduu selo na 10ak dana sto je meni dalo prilku da pozavrsavam gomilu gluposti za koje nemam vremena inace kao i da se naspavam.
Uh, miline, zamracim sobu, da ne udje ni tracak svetlosti, ugasim telefone i spavam :) Bez prekidanja, bez guranja, bez otkrivanja/pokrivanja i ostalim nocnih dogodovstina kao donosenje nose jer je dete pilo dosta vode posle vecere i sl.
Eto, jedna noc mirnog sna i vec sam nov covek, pun energije za novo spavanje :)
I jedna velika istina ... nedostaju mi dete i zena ... nedostaje mi to guranje nocu, sve smetnje mirnom spavanju, sav umor prouzrokovan decijim vrtenjem po krevetu (da li su deca mirna ikad ?!) svo to komesanje koje traje celu noc...
No, ipak cu u miru provesti jos po koju noc spavajuci neuznemiren. Sad - pa ko zna kad :)
Odmor ?!
Odmor s porodicom je sve samo to ne.
Daleko od toga da nema zadovoljstva, ali nije odmor, bar ne po mojim merilima.
Kad idete na "odmod" s bracnim partnerom/partnerkom i detetom/decom to podrazumeva mnogo rada, prilagodjavanja, smisla i besmisla nkako biste izvukli najbolje od tog odmora.
Cilje je da se, pre svega deca, a tek onda i vi, odmorite (?!) i dobro provedete.
Odmor i dobar provod nemaju veze s vezom i nisu spojivi u istoj recenici.
Ne govorim ovde o aktivnom odmoru tima skijanje, planinarenje, vozenje bajsa po planini i sl. Govorim o odmoru koji za obicnog i prosecnog coveka podrazumeva nedar, spavanje, uzivanje u nekakvom miru, tisini, promeni svakodnevice, vidjenju neceg novog, drugacijeg i tako to.
Moj obican dan ume da bude dosta intenzivan, bez preteranog slobodnog vremena (mada se moja gospodja ne bi slozila s tim), podrazumeva obavljanje mnostva obaveza, trcanje na 100 strana a sve se to zavrsava kasno u noc kad dete zaspi a zatim se i mi, roditelji, pozabadamo u jastuke iscrpljeni tim danom.
Verujem da je svakodnevica svih roditelja slicna ovom, samo se spisak obaveza razlikuje u zavisnosti od toga kojim se poslom bavimo. No, nema tu neke prevelike razlike.
Tu dolazimo do odmora.
Za mene je odmor more, planina ili sta god ali na miru. Preferiram more, ali svejedno. Hocu da se budim oko 12h, da pijuckam kafu i citam novine do 14h, pa dorucak, pa rastezanje, gluvarenje, odmaranje ... pa na plazu oko 17h. Na plazi sam do oko 19-20h. Zatim povratak u kucu/sobu, olaganica tusiranje, spremanje, vecerica oko 22h i malo u zivot. Setnja, pitjence, mozda neka lagana zakuska na lepoj terasi uz obalu, upoznavanje lokalne kulture i obicaja naroda. Ne mislim pri tom predstave za turiste vec odlazenje na mesta gde idu lokalci. A volim i tokom dana da obidjem takva mesta, lokalne kafane, pijace, crkve, trgove, zabacene restorancice, ulicice kojima ne haraju horde turista. To je za mene odmor, dobra doza nerada, mir, udisanje neke druge kulture i obicaja.
Odmor s porodicom podrazumeva rano ustajanje, dorucak, trcanje na plazu dok Sunce ne upekne, pa cuvanje od Sunca, pa cuvanje od mora, pa cuvanje od vetra, pa trcanje kuci jer je vrucina, rucak, teraj dete da spava. Pa teraj dete da se probudi, da jede, opet plaza dok ima svetla, dok ne postane najbolje i onda opet soba, vecera, spremanje, setnja, igraonice i sl. dok se dete ne komira pa ga na ramenu nosi u sobu da spava. Dakle, naporan rad koji se mnogo ne razlikuje od svakodnevice u kojoj inace obitavamo. Jedina svetla tacka tog "odmora" jeste sto vise vremena provodimo s detetom i imamo priliku da poispravljamo greske koje urade babe i dede vaspitavaju dete koje cuvaju dok mi radimo. To ispravljanje gresaka je, normalno, zacinjeno plakanjem i svim vidovima protesta i to je nezaobilazan cinioc odmora s porodicom.
Vremena za supruznike nema, a kako bi ga i bilo?! Mama i tata su tu da se "odmore", raduju decijoj sreci, sto je i normalno jer je to i najveca sreca, ali se oceca samozapostavljenost roditelja, nedostaje njihovo vreme koje se grabi u retkim momentima kad nema posla, kad deca nisu tu, kad ... i kako se stigne.
Daleko od toga da ne volim porodicni odmor, samo mi nedostaje odmor od odmora i odmor od svakodnevice i odmor od posla... nekako bih da se odmorim...
Odmor je zapravo rad samo se drugacije zove. Za rad dobijete pare a za odmor dajete pare zaradjene radom. Samo odmor drugacije izgleda od rada pa zato i vise uzivamo u njemu.
Rekoh, najveci pozitivan moment je mnoooogo vise vremena s detetom, sve ostalo je vise-manje isto i vise-manje zanemarivo. Pa zasto onda dajemo tolike pare na vreme s detetom? Zato sto je more zdravo, zato sto deca vole more (bar ono vreme kad su na njemu a ne skriveni od Sunca) zato sto se mnogo smeju i raduju ili samo mi to vise vidimo jer smo vise s njima. Valjda zato. Ne znam bolji razlog.
Izbor za Miss u Mrđuši Donjoj
Dobro de, niej baš u Mrđuši Donjoj ali se ni ne razlikuje preterano.
Celo zbivanje se odvija u jednom malom gradiću u ovoj našoj zemlji i lepo odslikava mentalitet malih gradića u ovoj našoj zemlji.
Za izbor sam čuo pre 10ak dana i sticajem misterioznih okolnosti se dogodilo da sam bio prisutan na istom, što zbog posla što zbog interesovanja "da vidim na šta to liči".
Manifestaciju organizuju ljudi (njih dvoje) koji se lepotom bave dug niz godina. Nekako mi se čini da to rade iz ljubavi, jer ne vidim da su se nešto novčano nafatirali. No, vidljivo je da vole svoj posao, uživaju u njemu, rade ga profesionalno koliko god to mogu i umeju.
Izbor se održao u nekom hotelu, građenom još u doba Tita, pa samim tim, hotel i valja, nije nešto specijalno, trebalo bi mu peglanje i krečenje, ali je bolji od mnogih novijih.
Stigoh tamo oko 17h, Nevena (moj GPS) me vodila nekom mimoilaznim i okolokružnim putevima kojima nikad nisam prošao, ali me dovela precizno.
Lep velik, kružni prilaz takođe velikom ulazu u hotel. Dočekuju me saradnici i organizatori. Pade rukovanje, grljenje i tako to. Odma' zatim, u naletu pozitivne energije i ushićenja zbog mog (?!) dolaska, provode me do mesta na kom će se sve odvijati, zapljusnuše me svim detaljima koji me preterano nisu ni interesovali, ali 'ajde ... I tako smo stajali, oni pričali, ja klimao glavom nekih 15ak minuta a onda smo se dosetili da bismo mogli i da sednemo.
Missice (takmičarke) su ručale za stolom pored nas a domaćica dešavanja navalila da sednem i ručam s njima. Nije da sam stidljiv ili gadljiv na lepotu. Volim da sam među lepim ženama ali zaista nisam bio gladan i nakon upornog odbijanja smislim da sam (ipak) stidljiv i da se bojim lepih zena  . Konačno ostaviše to navaljivanje na hranu i nastavismo s pričom. Zapravo opet oni pričaju, ja klimam glavom, no sad su tu bile i slike, kompletni albumi ...
Ova je bila miss ovde, ova je bila miss onde, ova je bila među prvih 10 ovde, ova je bila promoterka te i te firme, pa ju je gazda zapazio i sad čekaju drugo dete a pre toga je bila s dečkom 6 godina, ovaje sad u Italiji, ova radi po Skandinaviji, ovo smo radili bez photoshopa, svi misle da je photoshop, ali nije .. i tako ...
Otkačih se nekako od tih priča, ogranizatori se zabaviše organizacijom, a ja svojim poslom i obukom promoterki. Srećom, devojke su pametne pa im nije trebalo mnogo pričati, samo malo da razbiju tremu, pohvataju neke šablone šta i kako uraditi i to je sve. Zatim navalih na fizički deo posla, sastavi, postavi, složi, sortiraj, namesti, podesi ...
Dogovorili mi mesto gde će biti štandovi, promoterke, šta i kako će se raditi. Da bi se postavili štandovi trebao je da se pomeri jedan sto. Pitam šefa sale da se to mrdne, čovek reče "Samo da jedu invalidi, ljudi su u kolicima i ne mogu da se penju u gornji deo sale". Ok, rekoh ... i čekah dva sata da ljudi jedu ... Ljudi ne dolaze, opet ja kod šefa sale po istom pitanju i opet isti odgovor. Sledi razgovor:
A što ne mogu da jedu za nekim drugim stolom?
Zato što je ovaj rezervisan.
Invalidi su rezervisali baš ovaj sto ili mesto u donjem delu sale?
Sto u donjem delu sale!
'Aj', ponovo: Baš ovaj ili neki u donjem delu sale?!
Pa neki...
A što je onda problem da jedu za nekim od ostalih 40 stolova koliko ih ima ovde?
... napeto razmišlja ... vidi da se zajeb'o ... izašla mu žila kenjara ...
Pa dobro, reče, i skloni neke papiriće sa stola.
... i čekam ... i čekam ...
Dobro, de, 'oće li se ovaj sto skloniti?!
Još i sto da ti sklanjam? Sklonite ga sami!
Dobro, rekoh, i stavim sto na sto na ugao stepenica ka gornjem delu sale, sa sve stolicama. Taman toliko da gostima ne smeta, ali njemu s tacnom i onolikom stomačinom je bio problem da prođe 
A što ste ga tu stavili?
Izgledalo mi da tako treba, uostalom, Vi ste šef sale, Vi ga stavite gde mislite da mu je mesto.
Proguta lik knedlu, pomeri sto i odćuta u svom pravcu...
Završilo se i to, tresnuh jednu sporu kafu, malo bla, malo truć i dođe vreme da se dogodi i taj izbor.
Interesantno je da je u publici bilo 200-250 ljudi, da se plaćala ulaznica za taj izbor, ali da nijedna ulaznica nije prodana. E, sad, nikako mi nije jasno kako se tu stvorilo toliko ljudi a niko s ulaznicom?! Naša posla
Posedale i učesnice za sto do našeg, ćaskaju devojke, kikoću se, zezanje i sl. Lokalni đilkoši se takmiče ko će pre da im plati piće, ona 'ladno odbijaju sve i umiru od smeha pri tom
Tokom svog pripremanja, odma' posle ručka, poskidaše se devojke u oskudnu garderobu, svenešto tesno, štiklići i tako to ... i odoše napolje da se slikaju... Pola prisutne publike ih je pratilo napolje da vide, sudeluju, ocene nameštanje...
A devojke su većinom OK, tek poneka je visokonosećeg nosa, para oblake, namešta ssvaku dlaku, sedi kao da je progutala motku i ujedno se usrala i pri tom se stisla jer ne sme da prdne u društvu...
Dolazi organizator: Ko će da bude u žiriju?! Vi?! Ok, rekoh, i posadiše me za žirijski sto.
Ljudi moji, ko je sve bio u tom žiriju ... qq & lele, katastrofa ... frizerka, šeširdžija, neka umetnica, prošlogodišnja miss, neki lokalni novinari, lokalna pevačka nada (jedini normalan lik osim mene za tim stolom), neki ljudi pali s Marsa ... Nakupilo se tu 12ak članova žirija..
. Missice se ocenjuju jednostavno. Imate listu imena (njihovih naravno) i one po rasporedu s te liste šetaju. Svaki put kad se prošetaju lupate pluseve ili minuse, zavisno od toga da li vam se šetnja dopala ili nije. Pobednica i pratilje su one koje imaju najviše pluseva, a "stručni žiri" daje titulu miss fotogeničnosti dok publika bira miss šarma.
Skoči voditelj do mene, ispita me ko sam, šta sam, šta predstavljam...
Počela priredba:
Krenuo voditelj da drvi o lepoti, mladosti, pupoljcima, letu, kulturi i uzdizanju (čega?!) i sve u tom stilu. Istupio on tako 5 minuta i kreće pevanje mladih nada, pevaju neki on i ona. Ne zna se ko gore falšira, takvo skičanje, podvriskivanje, šištanje odavno nisam čuo. Užas za medalju!
Pominjanje sponzora je generalno bilo pristojno i nepreterano, taman primereno.
Tokom tog "pevanja" kokoške s moje leve i desne strane ogovaraju missice, te ova ovakva te ona onakva, te ja sam 5.u godinu a ja sam 3.u ... extra samoveličanje!!! Desna kokoška se uvrtela k'o da ima pundravce u dupetu "Ja moram da ih pitam ... ja moram da imam bežični mikrofon a oni to nemaju, kako ću sad ..." Naravno da nisu imali :)
Izašla da recituje neku poeziju, ona napisala ... Kamenje pada ili ćuti, haljina talasa, umorne oči, smor na kvadrat, udri me do zore i ošini po prašini .... sve takvi nekakvi stihovi.
Završila se i ta golgota, krenule devojke :) Lepo se prošetale, namestile osmehe, slatke k'o šećer, publici drago :)
Pa krenuo red "pevanja", "poezije", šetanje u kupaćima i sve to dva puta. Onda su prošetale neke venčanice, šešire, rukavice, nakit i tako to ...
Svodi se na šetanje oskudno odevenih devojaka na štiklama, sve praćeno lošom muzikom (muzika je dobra, samo je izvođenje katastrofa), pominjanje i pokazivanje sponzora, pijenje pića i večeranje uz predstavu i to je to. Cela zajebancija traje do oko dva sata, malo manje.
Zatim ide proglašenje pobednica, ljubljenje s njima, davanje buketa, poklona i čega god.
Moram posebno da se osvrnem na missicu koja je sedela u žiriju. Nikad, ali nikad nisam video tako spaljeno telo solarijumom. Svaki delić kože joj je ranjen i u flekama. Ok, visoka je i zgodna ali se urpopastila za sve pare.
Najlepša devojka te večeri je bila PR manager tog hotela. Toliko o lepoti. Sva prirodno lepa, nemametljiva, pametna, dobri maniri, sve adekvatno, posvećena pažnja detaljima ... extra ...
Od svega su najbolje devojke, stvarno su dobre i slatke. Ima i lepih ali manji broj.
Posebno priznanje dajem devojci koja mi se svidela najviše, posekla je nogu pred manifestaciju i odšetala je celo veče sa sve tri koče i zavojem na nozi.
To je to, a sledeće nedelje nova predstava
E, a kako se ide na parking?!
Zove mene drugar.
E, morao sam da te zovem. Ti si, kao, nekakav svetski putnik, mislim, video si malo sveta, pa bi mogao, valjda, da znaš ovo što ću da te pitam...
Ok, pitaj...
Putujem sutra...
Dobro, ponesi evre, samo ti to treba
Ma ne to!
Ok, nemoj da yebeš ništa neprovereno, ko zna čega sve ima tamo.
Ma ne ni to
Ponesi samo čiste gaće, ko zna kakvog su raspoloženja carinici
Ma to sam već uradio
... tu tu ... i zove opet...
E, puče veza, nisam stigao da te pitam.
Pa pitaj...
A kad ideš negde jel' ostavljaš auto kod kuće ili na parkingu?
Na parkingu kad ima mesta.
A na kom parkingu?
Pa na aerodromu.
Dobro, ali na kom parkingu?
Pa u bunkeru.
... tu tu ... i zove opet...
Opet puče veza ...
Ma ok, pitaj još šta te zanima ...
A gde je taj bunker?
Lepo, ideš na aerodrom, pređeš mostić pa kad možeš samo levo-desno ti idi desno, vidiš zgradu koja liči na zatvoreni parking i to ti je zatvoreni parking.
Levo ti je otvoreni parking, to je ono što nije zgrada, samo plac s rampom i inkasantom.
A bunker?
To ti je u podrumu te zgrade.
A što se zove bunker?
Pa zato što je u podrumu i što ima vrata k'o bunker. Uđeš tamo, uparkiraš auto, izbaciš i sebe i kofere iz bukera a lik zaključa vrata i to je to. Nije za idi mi - dođi mi varijante.
Aaaaaa ok.
... tu tu ... i zove opet... a ja pitam...
Je li, tetke ti, da ti nemaš neko ograničenje na tom tvom fenseraju od telefona pa ti puca veza svakih minut i 10 sekundi? Da nije ono - što skuplji telefon to manje pričaš ili si ostao bez kredita? Kupi telefom s dugmićima, na njima veza ne puca, imaju mesta i za poštenu antenu... Šta me pitaš kakav je bunker kad živiš u jednom, ni signal mobilnog ne dopire do tebe ...
Nije do telefona...
E, onda je do tebe!
'Aj', ne seri, šta još ima da se zna?
E, lepo, zoveš Parking servis, kažu ti da li ima mesta. Ranije si mogao mnogo ranije da zapljuneš mesto ali sad ih mrzi da se smaraju rezervacijama. I, ako ima mesta, kad dođeš do te zgrade viči s pristojne udaljenosti "IMAAAAAM REZERVACIJUUU" da onaj vredni lik ne počne da ti piše standardnu cedulju već onu vanrednu.
Kakvu sad vanrednu?
E, brate, zovi Parking servis, nađi mesto i idi tamo. Nije toliko komplikovano. Ako sam ja mogao tamo da ostavljam auto 10ak puta, možeš i ti jednom...
Dobro de, što se ljutiš? Ih, ne mož' čovek ništa ni da ga pita, odma' se nadrka ...
AMAN, BRE, NE LJUTIM SE, OŠ' DA TI JA ZOVEM PARKING?!
Ok, evo sa' ću ...
... tu tu ... zove za 3 min ...
Jes' završio?
Javila mi se neka teta i rekla da idem tamo i da pitam!
(padam na pod od smeha) Jesi je napušio?!
Ljubazno sam joj rekao da ne mogu da idem tamo pa da mi kažu da nema mesta. Ako nema, ići ću taxijem. Interesuje me da li ima mesta da idem autom jer ne mogu da idem da pitam, pa ako nema, da se vraćam kući, da uzimam taxi pa da opet dolazim na aerodrom. Jednostavno, nemam toliko vremena i mislim da to nije u redu...
E, što si fin, kraće bi bilo da si je napušio, izgleda da joj treba!
Pa, verovatno . Sačekao sam da proveri i rekla je da ima mesta koliko hoćeš i da slobodno idem.
I jesi li je napušio retroaktivno?
Pa nisam, što?
Pa kad joj treba kad je kokoška bezobrazna!!!
Eto, zaboravio sam.
Dobro de, samo ponesi kopiju lične i saobraćajne.
A što?
Vidiš da si trebao da je napušiš, kokoška ti nije rekla da ti to treba da ostaviš auto u bunkeru, zakrčio joj mozak od bureka.
E, dobro da si mi rekao, 'ladno mi nije rekla...
'Aj' sad zovi oopet i ispičkaraj je
Ma neću
Jel' to sve?
E, samo još nešto da ti kažem ... nemoj da ovaj naš razgovor završi negde na internetu, ubiću te !!!
Ma neće, znaš ti mene
I ode drugar na letovanje  a auto je u bunkeru 
BOWEN - nastavak
Elem, da se vratimo na tretman.
U sobi ste, polumrak, taman kako treba, ležite na stomaku, ruke pored tela.
Dođe teta doktorka, malo vas pipne-štipne i ode napoljena dva minuta. Tih dva minuta je potrebno telu da prihvati informaciju o tome šta treba da radi. Metoda jeste neinvazivna, nema cimanja, gnječenja, istezanja, mrcvarenja bilo kakve vrste. Svodi se na to da se telo potera da radi ono što ume najbolje - da brine o sebi. Prosto mi je čudno da je jedam australijanac došao do takvih saznanja.
I lagano prolazite kroz ceo tretman .. telo vam bridi, osećate kako ceo organizam "radi", nešto se dešava, mnogo ste svesniji svog tela posle cele priče. Ma prija sve to ...
Eto, i treći dan od tretmana osećam kako mi ruka reaguje, nešto se dešava, blaga bol se provlači kroz određene delove šake ali nema bolova u zglobu. Nekako, kao da zarasta,takav osećaj imam.
Moram da napomenem da sam bio ( i još sam uvek) veoma skeptičam prema tom,novom, metodu,ali me rezultati demantuju. Imanešto mnogo dobro u bowen masaži, nešto što natera telo da samo zaraste, da se popravi, ispravi, dovede u red. Kkao kažu da "postigne harmoniju energije" ili tako nekako, sad se i ne sećam ...
Tretman se odrađuje jednom nedeljno ili na dve nedelje, po želji, traje oko pola sata ili malo duže a cena koja je meni prezentovana je 2000din što me i odbilo od nastavka.
Malo te pipne-štipne i uzme ti 2000 din za čas !!! Preskupo. Da je pola od toga pa i da razmislim ... Valja ali mnogo košta.
BOWEN
Dakleee ...
Imao sam privilegiju da mi se odradi jedna besplatna masaža marke BOWEN.
Šalu na stranu, odradiše mi tretman, BOWEN tehnikom koja se razlikuje od svega što sam ja smatrao masažom.
Ranije sam imao priliku da probam fizioterapeutske tehnike i da vidim kako to deluje na razna obolenja, a bio sam i u prilic da koristim njihove usluge zbog nekih povreda ...
Nisam nešto iskusan u tim masažama ali ovo je bilo nešto potpuno drugačije, potpuno .. ne znam ni sam ... nemam reč za to ...
Klasična masaža se sastoji od toga da vas izmasiraju nekom tehnikom, zapadnjačkom ili istočnjačkom, da vam isteraju sve kvrge iz muskulature, da razdvoje upetljana mišićna vlakna, da razrade sve zglobove, da istegnu sve ligamente ... ukratko, da muskulatura i kostur dostignu neko optimalno stanje na više-manje prisilan način (uz bolove, napor i sl.) i to bi bilo to.
E, bowen tehnika je nešto potpuno drugačije ...
Da krenemo:
Osnivač, izumitelj tehnike je Tom Bowen, samouk, bio je posvećen etiologiji (traženju uzroka) i tako to. Ona pametna kokoška Wiki kaže da nije živeo predugo (manje od 70 god), bio je i ćelav i ćorav pa tehnika ne leći ništa od toga, a svoju tehniku je poverio samo jednom liku koji je to lepo prstro po Svetu. Za isto vreme, Bowen je hteo da njegova tehnika bude dostupna svuda i svakom, makar i domaćici koja hoće da pomogne svojim ukućanima. MIs'im, kontradikcija, ali neka. Sve to pročitah na letku pre samog tretmana.
Pre tretmana popunih upitnik na kom sam naveo genezu bolesti i povreda (prvih nije bilo, drugih je bilo), bloeštne prethodnih generacija i neke togobe kojih bi voleo da se rešim (samo jedne, za'ebava me zglob na ruci) i još ponešto.
Uvede nas doktorka (prava doktorka, ne kursista) u poluzamračenu sobu, posadi na stolove za masažu. Lezite na stomak, glavu u levu stranu. Žena sve tiho priča, odma' se opustite i umirite, odma' vam sve lepo i želite da zadremate ...
"Bowen pokret" se izvodi na kraju izdaha (doboko udahnete i izdahnete), a to je potrebno samo za torzo, z anoge, ruke, vrat i glavu ne treba.
I ležite na leđima, doktorka vam priča šapatom ...a ja imao par neprospavanih noći pa mi uopšte nije bio problem da se opustim i isqliram na tom ležaju za masiranje ...
Tehnika je, zapravo, akupresura. Na određenim tačkama vas malo štipne-pipne, pa pauza od 2 min, pa se vrati tako redom ... Malo mi je bio problem da se okrenem sa stomaka na leđa (previše se opustio :) ) trebao mi ceo minut :) .
Da ne dužim,celo telo mi je reagovao na ovaj tretman, ima nešto u tome, neke tačke koje je pokrenula su bile bolne, zglob je sređen, nemam više bolove (od samo jednog tretmana), reuma (koju takođe imam) se rešava za dva-tri tretmana, veliki su rezultati kod svih vidova bolesti. tako kažu...
Telo jako reaguje, mnogo detaljnije nego na "običnu" msažu,pogotovo što je metod neinvazivan.
Dete skače po meni, nastavak sledi ....
Brate...
Brate, 'esi vid'o ovu utakmicu danas?
Jesam
A 'esi vid' onaj napad?
Jesam.
A 'esi vid'o go?!
Jesam.
...
Brate, a znaš ti kako oni driftuju?
Kako?
Pa lako, drže i gas i kočnicu u isto vreme, malo zabace vbolan, ode dupe i eto ti.
Brate,kako drže gas i kočnicu?
Brate, tako se driftuje!
Brate?!
Brate, a kako to gas i kočnica?
Brate glup si!!! Lepo sam ti rek'o!!!
A brate, kako to sad i gas i kočnica?
Brate, stvar je u zabacivanju volana ... eeee, što si glup.
Brate, glupa ti keva!
Brate, glup ti ćale!
Brate, brate, glup si ti !!!
Brate ... i jesam kad pričam s tobom!!!
...
Brate, a 'esi vid'o piramide?
Brate, jesam na TV-u.
A znaš, brate, kako su doneli onaj najgornji kamen?
Kako brate?
Brate, naspu pesak i vuku.
Šta, brate, vuku?
Pa kamen, brate!!!
Koji sad kamen, jebote?
Pa taj, najgornji, brate, al' si glup!
Brate, a što ga vuku?
Brate, a što da ga ne vuku?
Brate, a što gane guraju? Imaju li oni one robove brate?!
Jebote, nema robova već godinama.
A, brate, a koji je kurac bitan taj kamen?!
Brate, pa nekad je bio prekriven zlatom.
Stvarno brate?!
Brate, pa ne bi te ja lagao!
Obožavam Zemun !!!
MAMMA MIA
... je naslov mjuzikla koji je dosao u Beograd, u Arenu na NBG-u.
Imao sam tu privilegiju i zadovoljstvo da ga odgledam veceras. Mjuzikl je baziran na pesmama ABBA-e, svima poznate svedske pop grupe koja je davno zavrsila svoju aktivnu karijeru ali joj je muzika i danas poznata i veoma prepoznatljiva.
"Prica" (fabula) se vrti oko mlade devojke koja se udaje. Ona zivi s majkom na grckom ostrvu, u taverni (gorstioni, malom motelu) i sve je lepo i krasno samo je muci jedna sitnica. Ne zna ko joj je otac.
Ako vas intereuje sta se dalje zbivalo, kako se prica odvija i zavrsava - idite i odgledajte. Meni se mnogo dopalo. Iako nisam ljubitelj ABBA-e, ipak su producenti uspeli da naprave predstavu koja se dopada svima, cak su i oni koji bi "radije" gledali fudbal rekli da im je drago sto su pogledali prestavu i uzovali u istoj. Mada se nisu odrekli fudbala u pazi izmedju cinova, naravno.
Arena je bila skoro skroz puna. Marketing za predstavu nije nesto narocito odradjen, osim par bilborda nista nisam video. Dakle, pretenduje se na pravu publiku a ne na ono koji ce doci povuceni reklamom, takvima je mesto u Delta Cityju, TC Usce i sl.
S obzirom kolika je arena smatrao sam da ce biti pravi podvig videti nesto na pozornici, ali prevarih se. :) Najveci deo prostora Arene je prazan. Kompletna publika ima mogucnost i priliku da vidi sta se zviva na sveni i uziva u detaljima. Naravno da se bolje vidi ako kupite skuplju kartu, ali zaista nijeneophodno. Malo je gledaliste, tek severna strana i to je to. Bina je ogromna i dobvro iskoriscena.
Izvodjenje je neverovatno dobro, galerija likova je razradjena i kompletna, svetlosni efekti, koreografija i celokupna energija koju daje predstava je neverovatna., Jednostavno, ne mozete ostati ravnodusni, ponese vas muzika, ples, cak i prica, ponajvise emocija kojoj odisu odrejdjeni likovi.
<Mene su najvide odusevile tetke devojke u glavnoj ulozi. Nekako su najmanje ocekivane i najmanje predvidljive. Slododne, razigrane, veselog duha, blago nepredvidljive, iznenadjujuce, potpiuno svoje i, na trenutke, razuzdane.
Predstava, takodje, objedinjuje i dosta elemenata modernog drustva, a provlaci se i nasledje proslosti. Kad se malo sagleda, vidi se da je dosta slojevito i da je vise od samih poznatih pesmica ukopljenih u novo okruzenje.
Dakle, nije prodavanje istog na nov nacin, vise ne pokazivanje novog uz prepoznatljive alate. Razlika je velika i sustinska.
Naravno, ne mozete ocekivati dramski zaplet ili filmske obrte svaka dva minuta, ali nije ni daleko od toga :)
U svakom slucaju - vredi pogledati, makar i sa najjeftinijim kartama kakve su nase bile :)
Ono sto zameram su cene parkinga, pitja i grickalica u Areni. To je toliko bezobrazno da nemam reci.
Drustvo
Imam vere u ovaj Svet, cenim da ima mnogo vise dobrih ljudi nego onih koji to nisu, Mnogo je vise onih koji postuju osnovna pravila ponasanja (ne zakone, vec ono sto cini moguce postojanje zajednice) od onih koji to ne cine.
Smatram da su losi ljudi (oni koji bez potrebe nanose nekakvo zlo drugima) kao muve u punoj sobi mirnih ljudi...
Da elaboriram: Zamislite punu sobu mirnih ljudi koji gledaju svoja posla, niko nikom ne smeta, lagano caskaju, druze se ... ali se nalaze u sobi u kojo je guzva. Cist dokaz izreke "Kad celjad nije besna - kuca nije tesna".
I, sad, u to sobu uleti najstrasnija muva Univerzuma, Zunzaraaa, krene da zuji, da leti oko glava svih prisutnih, da im se zalece u usi, oci, nos, da im slece na glavu, leti ispred ociju .. ma haos :)
I sta se desava?! Polako nekolicina postaje veoooma nervozna iziritirana tom muvetinom. Ne smeta njima ta muva stvarno, ne moze im naskoditi nikako ali iritira svojim ponasanjem, narisava mir i spokoj te grupe ljudi. Naravno, ta nervoza se prosiruje na okolinu onih koje je muva iznervirala. Sad je i ta okolina nervozna, nervoznih je sve vise, povisuju glas u komunikacij, postaju agresivniji, znaju da ima muva u prostoriji. Iako nisu direktno napadnuti pripremaju se za odbranu potaknuti iskustvom onih koji su napadnuti. I nervozno cekaju tu muvu kad li ce vec jednom naici ?!
Nervoza raste, agresija pojedinaca je sve jaca, ponestaje mesta, svi se guraju a soba je tesna. Sad je gusto u onoj istoj sobi u kojoj je svima bilo fino... I, naravno, nagomilana agresija eskalira u sukob a muva i dalje leti okolo i doprinosi dodatnoj nervozi i nezadovoljstvu. Poneko pokusa da otera muvu i nehotice udari bliznjeg svog. Taj udareni, zbog nervoze i natosti, reaguje burnije nego inace, sukobljava se iako nema opravdanog i realnog razloga ... i nastaje haos ...
U jednom trenutku neko od prisutnih efikasno zamahuje novinama i ubija dosadnu muvu.
Prestaje zujanje, prestaje branjenje od dosadne muve, prestaje mahanje rukama, prestaje gundjanje, prestaje svadjanje i svaki sukob jer je izvorni razlog nestao...
Naravoucenije: Umlatite muvu na vreme!!!
|
